Laurent Garnier u Beogradu, June 13, 1996

by Dragan Ambrozić

Garnier je radio tamo do dvadeset do sedam to jutro, a onda je našao vremena da dobronamerno posavetuje tehničara oko rasporeda i poboljšanja monitora u Platou, a u kolima mi je doslovce rekao da je publika bila fantastična - "šta god da sam radio, oni su odgovarali na to." Pa skoro da jeste tako bilo. "Retko srećem tako nešto," kazao je čovek, a posle sam čuo da nas je još u Budimpešti svrstao u intervjuima u omiljenu publiku uz London.

Inače pojeo sam nokte i prste čekajući ga u intercontinentalu do 11pm. Znao sam da su krenuli kolima iz Budimpešte u 2pm. Kako i zašto su stigli tek tad nisam siguran - jedino znam da je Voja Nešić (HMK Budapest) vozio pod temperaturom 38. Doduše, ja bih onda brze dovezao, a ne sporije (da umem da vozim). Ukratko stižu oni mirno u 11 uveče a ja dogovorio sa b92 live set od 10. Srećom da se moglo odložiti do 12 (hvala Gordanu i sreći). Pre toga smo stigli samo malo da obiđemo X-Ind, da malo (bukvalno) omirisu atmosferu. Danny je ostao tamo i posle mi je Mark Wee rekao da je pre nego što je uzeo da radi pitao "Hmmm, so this is mainly techno crowd, eh?" i izvadio neku ploču Public Enemy. A na ulici smo stali kod gepeka kola gde je nastupio onaj zanimlivi momenat koji mi se par puta desio kao organizatoru, da me čovek koji JESTE zvezda i koga poštujem i zbog njegove umetnosti i zbog toga kakav je čovek, pita - a šta da sviram? Mislim, bukvalno nije mogao da se odluci šta da ponese na b92 iz ona tri sanduka vinila. Onda je rekao "is deep house popular here?," i ja sam znao da će biti dobro veće, bar za mene. Na 92 ništa zanimljivo za skupljaće traceva, osim da se jedan beogradski DJ setio da uradi ono što bi svaki u svetu uradio da sretne Garniera - dao mu svoju kasetu za miksevima koje je skoro radio. Beše to Boža Podunavac. Čim smo se vratili oko jedan do X-Ind, gde je Danny tražio zamenu, Laurent je otišao da radi ostavljajući sve TV ekipe bez intervjua - prvo zbog Dannyja, drugo zato što čovek voli da radi. Inače smo bili dogovorili interni pre-party u kafiću Guli u Skadarliji bas da bi neki običan svet mogao malo da ga vidi i popriča i da bi se par intervjua lezerno odradilo od 8 do 10. Intervju koji je Kaličanin trebalo da radi čak je zakazan u Sezam Kafeu. Trac - odlučujuću pomoć u zakazivanju istog dala je jbkgb. Ko kaže da ona ne voli techno. Od kad se popeo gore, naravno nisam znao šta misli, ali sam osetio kao i svi drugi. Za razliku od budimpeštanske publike, koja je po Garnieru - neprijatna i ne zna ništa - svi su agresivni, muškarci su nabildovani i sa zlatnim lancima, a žene polugole, ali sve u istom stilu, kao da ih je neko stancovao. Loze se samo na techno i srodne zvuke. Možda je tako u klubu E-play gde je bio, ali u X-ind je sigurno bilo bolje, po njegovim rečima - mnogo raznolikog zanimljivo odevenog sveta koji je dobro podneo sva ludila kojima ga je izložio. Bas tako - čovek tvrdi da je bio tako dobro raspoložen u toj publici da nije hteo da je nipodastava i da podilazi publici, već je uzeo da divlja, da se prepusti osećanjima do kraja, da on uživa. Naravno da je pazio na šta publika kako reaguje i vraćao se kad bi nekud odlutao, ali svesno je eksperimentisao (i on je u jednom monetu izvadio neku ploču Public Enemy - neka zaraza, šta li? - ali kaže da se uplašio kakao će ljudi to shvatiti pa je to odložio za drugi put). Dve ili tri ploče nije mogao da smiksuje zbog slabog monitoringa, pa nam je posle objasnio kako da ga sredimo. Ukratko - svesno je hteo da mesa sve muzike, to je njegova ideja,da se ne robuje stilovima, nego da se SLUŠA, a na kraju me je pitao kako da sredimo da idući put svira sedam sati. Kaže - to bi bilo optimalno.