yutechno.dragan.ambrozic.techno
Dragan Ambrozić
Techno
Njegova osobina bila je obezličenost (odsustvo ljudskog glasa) i insistriranje na repetitivnosti (koja je stvarala hipnotički ugođaj). Potpuna plastičnost golog elektronskog ritma kombinovana sa raznim audio ukrasima, takođe elektronskog porekla. I tu negde počinje rave culture, što je novo poglavlje, vezano za ilegalne zabave po napuštenim stovaristima, itd., e da bi se izbeglo plaćanje raznoraznih poreza državi, napravio nov vid zabave i avanture, a bogami ponešto i uvaljalo. Techno je nerazdvojni deo rave kulture zato što je odlika techno zvučnih komada da moraju da potraju i da je oblik plesa i zabave koji diktiraju vezan za dugo trajanje (cela noć i jutro posle), a blagi hipnotički ugođaj iliti trans koji stvara i održava smesa repetitivnog, pulsirajućeg elektronskog ritma i raznih svetlosnih efekata (stroboskopi i laseri kao opšta mesta) pogodna je podloga za bezbrizno mrdanje do zore. Zato toliko i volite techno. Bezbrizni ste za vreme, a i posle samog događaja. Naravno, techno kao techno nije mogao i neće moći sam da beskonačno dugo drži na okupu svu saroliku dance scenu sveta, ali za trenutak je pomogao da se fokusira pažnja na rastući fenomen planetarne dance kulture devedesetih godina, a preko raveova je definitvno promenio opšte shvatanje zabave kod mladih. Lično mi se strahoviti sviđa ovaj trenutni pomak ka house/reggae/funk fuziji u dance muzici, ali techno je techno i kao žanr će opstati za mnogaja leta.
Autor inače tvrdi da nikad neće ljudsko uho zaboraviti drazi melodije i pesme sa jakim refrenom, te da nema opasnosti za klasičnu pop i rock muziku. Potreba za pesmom je duboko usađena i to mnogo dublje nego što jedan techno freak želi sebi da prizna. Celi navodni sukob između muzike na električnim gitarama i techna je potpuno izmišljen. Odnosno nema ga. A nema ga, jer se radi o dva potpuno različita koncepta zabave, koji imaju tako drastično različit smisao, da ih ne vredi ni porediti, a kamoli suprotstavljati. Zašto se onda tako često ljudi sami od sebe dele na one koji se loze na techno i one koji ga odbacuju, da ne kažem osuđuju? Zato što postoji velika generacijska razlika koja ne dopušta starijima da techno prihvate kao muzički oblik koji je podloga za određenu vrstu zabave. Najviše me nervira što se obično i ne radi o nekim starim obožavaocima rock'n'roll muzike (njih i tako bas briga), nego o mlađim ljudima koji su do juče bili tzv. alternativna rock scena ovog grada. Samo to je neka druga i pomalo tužna priča...